JEDINCI |
| Četvrtak, 18 Jun 2009
|  |
Dakle, to su deca kojima roditelji sve čine, koja dobijaju sve što požele, to su jedinci koji nemaju rivala u kući, ljubimci i majke i oca, oni što ni sa kim ne moraju da dele igračke. Oni po svemu , zar ne, moraju biti silno razmaženi, egoisti, bezobzirna zakerala. Takvo mišljenje uglavnom postoji o jedincima. Nauka, međutim, sve te predrasude postavlja naglavce.
|   Jedinci su nedruštveni
| Pogrešno! Praćenjem ponašanja učenika u školi, psiholozi su zapazili da su jedinci uglavnom druželjubivi, da lakše stupaju u kontakt i čine usluge ostalima više nego deca koja imaju braću i sestre. To je razumljivo. Oni su više upućeni na spoljne kontakte, jer ako ih ne stvore, ostaće bez ikakvog drušva, pošto kod kuće ni na majku najčešće ne mogu da računaju u punoj meri. Ona lakše može da se zaposli nego majke sa više dece.
| Jedinci su bezobzirni | Pogrešno! Njima je to strano. Oni gotovo po pravilu ne iskorišćavaju druge, niti koga teraju da igra kako oni sviraju. Razloga za to ima više: kad nepodeljeno primaju roditeljsku ljubav, kod jedinca se čak razvija veći senzibilitet prema drugima, kao i želja da podižu mostove preko prepreka koje stoje na putu ka drugarstvu, da ostvare sklad sa okolinom ako se pojavi opasnost od svađe ili razmimoilaženja. Drugim rečima: u suštini, to će kasnije biti odlični partneri u ljubavi i na poslu, dobri političari i šefovi.
| Jedinci su neurotični | Pogrešno! Zašto bi bili? Sva ljubav njihovih roditelja pripada njima i češce primaju pohvale nego ona deca kojih je više u kući, a to im pruža dobru emocionalnu osnovu za čitav život. Oni žive sa osećanjem da roditelji veoma brinu o njima, što jača njihovo samopouzdanje i pomaže da budu uspešni u životu. I još nešto: majke su najčešće zadovoljne svojim jedincima, pa u kući vlada dobro raspoloženje, što čini i dete srećnim....a srećno detinjstvo je, takođe, bitna osnova za čitav život.
| Jedinci su sebični | Pogrešno! Oni nikad nisu bili prinuđeni da nešto dele sa braćom i sestrama, pa im je lakše da bez pritiska, dobrovoljno i rado poklanjaju, ili pozajmljuju svoje igračke i druge stvari drugovima i drugaricama. Ostaje li neko uporan u tvrđenju da su mali jedinci sebični, verovatno to čini zato što zamenjuje dve stvari: tim samotnicima lakše pada da se sami zabavljaju i na taj način usmeravaju prema sebi, pa im se otuda pripisuje egoizam.
| Jedinci nisu prilagodljivi | Pogrešno! U stvari, još dok su sasvim mali, njih ne čuvaju samo roditelji, već i druge osobe, bake, rođaci, prijatelji, ili neko plaćeno lice. Je li to loše? Naprotiv: upravo zato ta deca postaju prilagodljiva, jer se još odmalena navikavaju na razna lica i postaju felksibilna u odnosu na druge ljude, što im kasnije može pomoći na poslu.
| Jedinci nisu snalažljivi ! | Pogrešno! Oni odrastaju u malom timu sa jakim partnerima, svojim roditeljima. U odnosima sa njima moraju se dobro snalaziti da bi se probijali sa svojim željama, a to uče od najranije mladosti. Pri tome ih majka i otac po pravilu podstiču da se što bolje snalaze. Uverljiv dokaz: jedinci češće nego deca sa braćom i sestrama zauzimaju određen, čvrst stav da bi ostvarili svoje želje.
| Jedinci su više skloni bolestima | Pogrešno! Isto su toliko otporni kao i deca iz porodica sa više članova. Ako češće odlaze lekaru, to je zato što roditelji posvećuju više pažnje njihovom zdravlju.
| | |  ZAKLJUČAK
| Jedinci prolaze u životu barem isto tako dobro i uspešno kao deca sa braćom i sestrama, ako ne i bolje. I za to ima dokaza: u knjigama “Ko je ko” u gotovo svim razvijenim zemljama, oko 40 odsto jedinaca je među najuglednijima. | | | | | | | |
|
Jedinci
