| Pitajte pedagoga | Kako naučiti dečaka (6 godina) da prihvati poraz
| 04.12.2011 | Poštovani, imam 2 dečaka, od 6 godina i 20 meseci. Radi se o starijem detetu. Oduvek je bio dosta tvrdoglav i teško smo izlazili na kraj sa njim. Sada kad ima 6 godina on je jedan dobar dečak, po rečima vaspitačice vrlo inteligentan, čak i ispred svoje generacije. Jako je zainteresovan za novo, sve želi da nauči. S druge strane je emotivno nezreo. Jako burno reaguje na poraz i kad nešto nije kako on hoće. Kada npr. ne pobedi u igri on se ljuti, cak i viče ili baš histeriše. Brzo se smiri i idemo dalje. Ako ga neko zafrkava isto ili čak hoće da udari. Inače je jako društven, otvoren, voli decu. Omiljen je u društvu. Ne znam kako da mu pomognem da shvati da ne može uvek biti po njegovom i da je u redu gubiti. Pričam, ali ništa. Drugi problem je što kad mu nešto pričam on il ne sluša il se pravi da ne sluša il jednostavno ignoriše. Znam da treba dete kazniti u skladu sa problemom. Pa npr.ako se na rodjendanu nije lepo ponašao, na sledeći ga ne vodim. Ako nije pokupio bojice nakon crtanja, nema crtanja jedno vreme...A sta uraditi ako npr.neće da se obuče da krene u vrtić već odugovlači, ako se odgovara starijem i sl? Za neke stvari jednostavno ne znam kako odreagovati. Hvala unapred.
|
ODGOVOR: Najpre, umeće da se gubi jeste jedan od pokazatelja nivoa emotivne zrelosti deteta. Očekuje se da pred polazak u školu ovu važnu veštinu ipak savlada. Pomozite mu u tome što ćete se i vi što više uključivati u različite društvene igre gde ćete pnekad gubiti vi a ponekad on. Objasnite mu da gubiti nije uvek „stvar“ pameti ili boljeg snalaženja već često i faktor sreće na koji ne možemo da uvek učestvujemo. Ili, probajte da promenite situaciju, pa na primer, onaj ko izgubi u nekoj igri da sutra bude naročito povlašćen u vašoj porodici (na primer, bira koju ćete priču pričati sledeće večeri). Tako i poraz može da izgleda privlačno. Prilikom igranja igara, kada vi gubite (neki put to namerno i simulirajte), pazite da vi reagujete pozitivno. Šalite se na svoj račun i tražite revanš. Vaš primer je najbolji učitelj.
Što se tiče kažnjavanja deteta, zaista je važno da kazna uvek bude u skladu sa postupkom. Kada ne znate kako da kaznite (a neki put to nije ni moguće a da bude zaista uzročno-posledična), probajte time-out. Odnosno, pošaljite dete u sobu da razmisli o svom ponašanju a kada se vrati porazgovarajte o tome zašto je to učinio, da li misli da je to u redu, da li zaslužuje neku kaznu i koju, da li može da nekako ispravi svoju grešku... Dok je dete u time-out zoni, za to vreme i vi razmislite šta ga je tačno provociralo. Smirite svoje emocije kako biste iz razgovora sa sinom nakon kazne zaista mogli da nastavite dalje.
Jelena HOLCER, dipl.pedagog | | |
|
Vrtići
