| Pitajte pedagoga | Povučenost i introvertnost kod četvorogodišnjeg dečaka | 13.11.2011 | Imam sina od 4 godine, i previše je stidljiv. Mnogo se teško prilagodjava bilo kojoj situaciji. Inače sam samohrana majka, i imam utisak da što je stariji sve mu je teže da se uklopi, npr.u igraonici na rodjendanu on bez mene nigde ne mrda i samo hoće da gleda ali ne i da učestvuje. Ide u vrtić već godinu dana i tamo je poslušan radi sve što mu se kaže, ali slabo komunicira sa vaspitačicama. Kod kuće je to jedno veselo i srećno dete, pričalica velika, a van kuće potpuna suprotnost. Imam li razloga za brigu, inače je vrlo pametan i za takvo svoje ponašanje uvek ima neki dobar razlog. Unapred zahvalna.
|
ODGOVOR: Ne mislim da imate razloga za brigu a povučenost i introvertnost u ovom uzrastu može biti i deo karaktera (dakle, nešto što će trajno ostati deo njegove ličnosti), a može biti i prolazna faza u odrastanju.
Ipak, s obzirom da svog sina opisujete kao dete koje se različito ponaša kod kuće (srećno i veselo) a različito kada je u vrtiću ili u igraonici, stičem utisak da je on veoma vezan za vas i da je upravo atmosfera koju ima sa vama u kući, ono što njemu trenutno više odgovara. Verovatno da to što ste samohrana majka dodatno utiče na vašu međusobnu vezanost. Upisali ste ga u vrtić i to je odličan način da se svakodnevnom, postepenom socijalizacijom navikne na vršnjačko okruženje. Ipak, ukoliko je dete introvertno po prirodi, i ovaj proces prihvatanja kolektiva može potrajati duže. Vi, sa svoje strane, nastavite da ga vodite u igraonice, na rođendane i pokušajte što je moguće više da ga okružite decom njegovog ili približnog uzrasta. Podržavajte ga da ponekad i sam pokaže inicijativu, pohvalite ga svaki put kada to učini, i kroz razgovor sa njim izgrađujte stav koliko su prijatelji važni, koliko nam pomažu i kako pažljivo moramo da ih čuvamo. Pomenite mu svoje prijatelje koje i on poznaje, ispričajte mu neke vaše dogodovštine. Tako ćete mu ličnim primerom pokazati (a time ga tome i naučiti) vrednosti prijateljstva.
Iako niste pridali veliku važnost u svom pitanju vaspitačicama u vrtiću već ste samo napomenuli da vaše dete sa njma slabo komunicira, predlažem da skrenete pažnju vaspitačicama kako bi pokušale da vaše dete dodatno „otvore“. One su za to edukovane pa poznaju načine da se kroz davanje sitnih zadataka, pohvale i isticanje osnaži detetovo samopouzdanje.
Jelena Holcer, dipl.pedagog | | |
|
