| Koncept prava deteta | Deca su u međunarodnom pravu prepoznata kao posebno osetljiva i specifična kategorija za čiju zaštitu nisu dovoljni uobičajeni mehanizmi zaštite predviđeni pravom ljudskih prava.
Negde od 17. veka dete počinje da se tretira kao posebno osetljivo biće i može se smatrati da dolazi do buđenja svesti o detinjstvu kao pojmu. Zahvaljujući razvojnim psiholozima, prepoznate su karakteristike i postojanje autonomije ličnosti deteta i nužnost da iste uvažimo, poštujemo, normativno uobličimo i garantujemo ili da stvorimo ambijent u kome se prava deteta zaista priznaju i ostvaruju.
Prava deteta su danas činjenica, realnost priznata međunarodnim pravom. Ona su normativno uređena i proces normiranja će teći i napredovati prateći tokove razvoja društvenog života.
Pod pojmom prava deteta smatramo prava koja su po svojoj prirodi ljudska i koja svako dete ima bez obzira u kojoj državi živi, političkom, kulturnom, ekonomskom okruženju, u skladu sa kakvim tradicijama, običajima i verovanjima se razvija.
To je korpus prava iznikao prvenstveno iz dve osnovne ideje:
• deca su autonomne ličnosti sa specifičnim potrebama i pravima i, u skladu sa
tim, nosioci pravnih zahteva tj. aktivni subjekti prava, a ne isključivo objekti
zaštite od strane odraslih;
• usled specifičnih psihofizičkih karakteristika, zavisno od uzrasta i nivoa
mentalne zrelosti deca su i posebno osetljiva i ranjiva kategorija koja zaslužuje posebnu, dodatnu zaštitu.
Najvažniji i najautoritativniji dokument u oblasti prava deteta na međunarodnom planu je Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine, koju su do sad ratifikovale 193 države.
Konvencija sadrži katalog prava deteta. Prava deteta su uzajamno povezana i ostvaruju se u svetlu ostvarivanja osnovnih principa Konvencije:
• prava na život, opstanak i razvoj,
• najboljeg interesa deteta,
• prava na participaciju i
• prava na nediskriminaciju.
Karakteristike Konvencije o pravima deteta:
Prvi put utvrđena univerzalno prihvaćena definicija raznih osnovnih prava deteta.
To je ugovor o ljudskim pravima sa najviše ratifikacija;
Prvi je međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava: ekonomska, socijalna, kulturna, politička i građanska;
Konvencija je inventivan dokument jer priznaje nova i izazovna ljudska prava;
To je prvi međunarodni ugovor o ljudskim pravima koji implicitno priznaje ulogu nevladinih i ostalih organizacija građanskog društva u postupku ostvarivanja prava deteta;
Konvencija je moćan instrument za delovanje u oblasti prava deteta i na međunarodnom i na nacionalnom planu ovaj ugovor predstavlja okvir za unapređenje i ostvarivanje prava deteta. | Prava deteta u Srbiji
| Period koji je obuhvaćen Inicijalnim izveštajem Republike Srbije o ostvarivanju Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji – period od 1992. do 2005. godine karakteriše neverovatno veliki broj društvenih promena. Deca su u tom periodu odrastala u 2 politička režima i 3 različite države, takođe su preživela nekoliko ratova u okruženju.
Imajući u vidu trenutne uslove u kojima se ostvaruju prava deteta u Srbiji, pitanja koja se izdvajaju kao prioritet za ubuduće su sledeća:
• dalja implementacija Strategije za smanjenje siromaštva;
• isključenost i diskriminacija, s posebnom pažnjom na obrazovanje siromašne romske dece;
• zdravstvo – s posebnim naglaskom na zdravstvene potrebe adolescenata;
• smanjenje nasilja prema deci;
• ustanovljenje sveobuhvatnog nacionalnog akcionog plana za decu u Srbiji;
• usvajanje Zakona o deci;
• usvajanje Zakona o zaštitniku prava deteta;
• dalje i brže sprovođenje reforme socijalne zaštite.
Najvažniji rezultati koji su postignuti do 2007. godine:
• 2006. godine donet je Ustav koji po prvi put u ustavnopravnoj istoriji Srbije izričito govori o pravima deteta;
Usvojen je veliki broj važnih zakona od kojih bismo izdvojili:
• Porodični zakon;
• Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnoprvnoj zaštiti maloletnih lica;
• Krivični zakonik;
• Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;
• Zakon o zaštiti od diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Donet je veliki broj strategija i protokola koje imaju za cilj poboljšanje stanja prava deteta u Srbiji, pre svega u oblasti:
• prava osoba sa invaliditetom;
• zaštite dece od zlostavljanja;
• zaštite dece od eksploatacije;
• zaštita dece od trgovine ljudiskim bićima;
• inkluzije Roma.
Značajno za razvoj prava deteta jeste i:
• formiranje i razvijanje Saveta za prava deteta (linkovati s www.spd.sr.gov.yu) kao savetodavnog tela u Srbiji u ovoj oblasti;
• izbor zamenika ombudsmana za prava deteta pri pokrajinskoj kancelariji ombudsmana za Vojvodinu (link www.ombudsmanapv.org), i izrada Izveštaja o ostvarivanju Konvencije o pravima deteta u Srbiji.
Ali u ovom periodu nije ostvareno:
• značajno smanjenje broja dece koja žive u siromaštvu;
• uspostavljanje zaštitnika prava deteta (na republičkom nivou);
• povećanje i specifikacija budžetskih izdvajanja za decu;
• viši nivo političke zainteresovanosti, znanja i obzira prema deci;
• suštinska reforma sistema obrazovanja, u skladu s međunarodnim standardima;
• poboljšanje zdravstvenog stanja dece, pre svega adolescenata;
• zakonsko uređenje statusa nevladinih organizacija (civilnog sektora);
• viši nivo obrazovanja i širenja informacija o pravima deteta u što širem krugu korisnika, što podrazumeva, pre svega, decu, roditelje, nastavnike i zdravstvene radnike;
• zaživljavanje u praksi efikasnog sistema zaštite dece (i hitne intervencije) od svih oblika zlostavljanja i iskorišćavanja (eksploatacija), uključujući one koji se dešavaju u kontekstu trgovine, putem medija i dostupnošću štetnih informacija na Internetu.
| izvor : Centar za prava deteta http://www.cpd.org.yu |
|
prava deteta
