Štampa
petak, 16 april 2010 09:34
Vaspitanje

Fizičko kažnjavanje pretvara

decu u agresivce

Izvor - klinfo.hr
  Vaspitanje deteta svakako uključuje i disciplinu. Nažalost, u mnogim domovima disciplinovanje uključuje i razne oblike fizičkog kažnjavanja. Starije generacije čak su imale i uzrečicu da je batina izašla iz raja. U posljednjih desetak godina ovom problemu je posvećeno mnogo istraživanja, a poslednje je još jednom potvrdilo da fizičko kažnjavanje dece od njih stvara agresivne pojedince.

 

Američko društvo pedijatara opisuje udaranje dece kao nepoželjno u bilo kojoj situaciji, jer ono nema dugoročnog efekta kao vaspitno sredstvo koje bi decu trebalo naučiti lepom ponašanju. Ono što preporučuju su tzv. time-outovi tokom kojih bi deca trebala nakon epizode lošeg ponašanja, sama promisliti o svome ponašanju i posledicama koje ono ima. Ali, u praksi, za mnoge roditelje zamah po guzi ima brži i trenutni učinak.

Sada naučnici sa Tulane Univerziteta nude najjači dokaz protiv upotrebe fizičke sile nad decom. U istraživanje su uključili čak 2.500 dece predškolske dobi i došli su do konkretnih rezultata. Deca koja su češće bila udarana u dobi od tri godine, pokazivala su agresivnije ponašanje već u dobi od pet godina. Jedno skorašnje istraživanje Univerziteta Duke pokazalo je da su mališani koji su dobijali po guzi u dobi od 12 meseci pokazivali lošije rezultate na kognitivnim testovima u dobi od tri godine.

Istraživanje iz Tulanea takođe je pokazalo kako uz najočitije faktore koji utiču na agresivno ponašanje kod 5-godišnjaka, fizičko kažnjavanje u ranijoj dobi ipak ostaje najjači prediktor. Naime, u obzir su uzeti svi faktori koji bi mogli biti uzrok agresivnosti kod dece, a među njima i svađe u porodici, alkoholizam i druge zavisnosti kod roditelja, zanemarivanje i sl. Iz tog razloga je ovo istraživanje vrlo verodostojno, jer je uspelo proučiti problem fizičkog kažnjavanja u širem društvenom kontekstu.

Deca koja su bila udarana samo mesec dana pre početka istraživanja, pokazivala su 50% više agresivnosti od dece koja nisu fizički disciplinovana. Agresivne ispade prati neposlušnost, nestrpljenje i želja da njihove želje i potrebe budu odmah zadovoljene, frustracija, promene raspoloženja i fizičko nasrtanje na druge.

I tu se stvara lanac, jer takvo ponašanje dece dovodi do još žešćeg disciplinovanja i do još više batina.

Naučnici upozoravaju da udaranje uliva strah, a ne razumevanje problema kod dece. Čak i ako dete prestane da viče nakon što je dobilo batine, to ne znači da razume zašto ne sme tako da se ponaša. Osim toga, udaranje i za njih postaje model ponašanja koji rešava probleme.

Stoga se preporučuje istrajnost u vaspitanju koji probleme rešava komunikacijom, a koji od roditelja zahteva strpljenje. Strategija time-outova je dobar izbor, a uključuje uskraćivanje pažnje detetu prilikom njegovih ispada, odnosno svojevrsno smirivanje i ćutnju. To razdoblje ćutnje primoraće dete da se smiri i u interakciji s roditeljima razmisli o svome ponašanju.

Fizičko kažnjavanje možda je učinkovito kratkoročno, ali sa vremenom postaje sve manje i manje. Ono otežava disciplinovanje kako dete odrasta. Kako potvrđuje i navedeno istraživanje, ulaganje vremena u učenje deteta zašto je njegovo ponašanje loše i krivo, na duge staze stvara više osveštene pojedince koji mogu kontrolisati svoje emocije i ponašanje.

 
 << Prethodni  Sledeći tekst >>