Štampa
sreda, 22 jul 2009 10:59
Vaspitanje 
 

Formiranje dečijeg samopouzdanja


autor : Dušica Vujčić Popović

     Deci je neophodno samopouzdanje. Bilo da kreće u novi vrtić ili školicu, ili uče da voze bicikl, deca se suočavaju sa dosta neistražene teritorije. Prirodno, roditelji žele da usade svojoj deci stav - možeš ti to - kako bi se hrabro nosila sa novim izazovima i vremenom počela da veruju u sebe.



Iako je svako dete priča za sebe, roditelji mogu slediti neke opšte smernice za izgradnju samopouzdanja kod dece.

Deca razvijaju osećaj samopouzdanja zbog svojih postignuća, malih I velikih. Naravno da je dobro čuti ohrabrujuće reči mame I tate, ali reči hvale imaju veći značaj kada se odnose na konkretne napore deteta, ili neke njegove nove sposobnosti.

 Važno je da deca vežbaju radnje kao što su vezivanje pertli ili raspremanje kreveta, ali izaberite dan kada nigde ne žurite, da bi deca vežbala ove radnje sa manje stresa.

Kada deca postignu nešto, bilo da je to pranje zuba ili vožnja bicikle, oni dobijaju osećaj da su moćni I sposobni .
Izgradnja samopouzdanja može početi jako rano. Kada beba nauči da okreće stranicu neke knjige ili malo kasnije nauči da hoda ona pomisli : “Pa ja to mogu”. Sa svakom novom veštinom koju savladavaju, deci se podiže nivo samopouzdanja.
Roditelji mogu pomoći tako što će deci omogućiti da vežbaju I usavršavaju svoje veštine, bilo da je to odvrtanje šrafa ili pomoć u kuhinji pri razvlačenju testa. Morate pokazati puno strpljenja I puštati decu da greše kako bi nastavljala dalje. Kroz greške koje prave, uz vaše nenametljive smernice, doći će na kraju do ispravnog rešenja.
Naime, potpuno pogrešan bi bio stav da se detetu uskraćuje da radi nešto što ga interesuje samo zato što ono to ne radi na isti način kao I vi. Recimo da je u pitanju sitan majstorluk po kući, a s obzirom da većina muške dece pokazuje interesovanje za zakucavanje eksera, odvijanje šrafova itd, a vi mu to konstantno ne dajete da radi zbog činjenice da će esker iskriviti, sebe prebiti po prstima, zaviti šraf ukrivo I tako dalje , budite sugurni da ćete napraviti dete koje će teško znati I sijalicu da zameni kasnije u životu.
Dakle odgovorite sa zanimanjem I uzbuđenjem kada vam dete pokaže interesovanje za neku novu veštinu, I nagradite ga pohvalom kada uloži veliki napor za postizanje nekog sebi zadatog cilja.
Uz dosta ljubavi,blagih reci, pravilnih saveta I pre svega puno strpljenja od strane roditelja,deca mogu uspešno da nauče I osnovne stvari –da vezuju pertle ili raspreme krevet. A kada se suoči sa novim izazovima znaće kako da pristupe, imajući na umu da su već bila uspešna u drugim oblastima.

 Naravno, nadzor je važan , da bi se uverili da je dete sigurno, ali vodite računa da ne preterate u tome. Bez pritisaka !

Na primer, ako vaš sin želi da napravi sendvič sa šunkom, paradajzom i majonezom, pokažite mu kako se to radi, postavite na sto sve što je potrebno da bi se sendvič napravio i pustite ga da pokuša. Hoće li napraviti nered ? Budite sigurni u to.
Ali uzdržite se od bilo kakve kritike koja bi ga mogla odvratiti od ideje da pokuša ponovo. Ako ste se iznervirali i uzeli da završite pravljenje sendviča, vaš sin će pomisliti : “ uhh, pa ja ne znam da napravim sendvič “
Ali, ako pokažete malo strpljenja za nered, i za vreme za koje je potrebno da nauči, bićete zadovoljni time što je vaše dete zadovoljno i sigurno. Ako bude gladan , jednog dana će reći : idem da napravim sebi sendvič “, a vi ćete dodati : “ napravi i meni jedan …“ što je jasan pokazatelj i vaše vere u njegove sposobnosti.

Sendvič i jaje na oko možda se ne čine kao neka ogromna dostignuća, ali je ovo važan korak u pravom smeru – prema samostalnosti vašeg deteta.
Kroz detinjstvo, roditelji imaju priliku da pripreme decu da se staraju o sebi. Kada deca steknu samopouzdanje i nezavisnost, vaš odnos sa njima može postati još bogatiji. Konačno, vaše odraslo dete vam može reći hvala za put na koji ste ga izveli – ispunjen samopouzdanjem.