Štampa
ponedeljak, 06 februar 2012 20:08
Roditeljstvo
 

Kako se odnosite prema svojoj deci ?

 

autor teksta - Jelena DRAGUMILO,

  Pesmu „Children Learn What They Live“  još 1954. godine napisala je američka spisateljica i porodični terapeut, Doroti L. Nolt. Pesma je postigla veliku popularnost među roditeljima koji su je svuda mogli pročitati i čuti, čak je štampana  i u pakovanju za dečju hranu.Već skoro šezdeset godina  ona predstavlja gotov recept za sve roditelje sveta o tome kako se odnositi prema svojoj deci. 



Šta vaša deca svakodnevno doživljavaju?
                                                                                                                     
Deca koju stalno kritikuju nauče da osuđuju.
Deca koja stalno osećaju neprijateljstvo nauče da se tuku.
Deca koja stalno osećaju strah postaju plašljiva.
Deca koju stalno sažaljuju postaju samosažaljiva.
Deca koja stalno nailaze na podsmeh postaju stidljiva.
Deca koja žive u atmosferi zavisti i sama postaju zavidna.
Deca koja stalno osećaju sramotu stiču osećaj krivice.
Deca prema kojoj su bili strpljivi postaju i sama strpljiva.
Deca koju stalno podstiču stiču samopouzdanje.
Deca koja dobijaju pohvale umeju da poštuju.
Deca koja nailaze na odobravanje nauče da vole sebe.
Deca koja osećaju da su prihvaćena nauče da otkrivaju ljubav u svemu.
Deca kojoj se odaje priznanje umeju da pronađu cilj.
Deca koja vide da se sve deli znaju da budu darežljiva.
Deca koju stalno okružuju poštenje i pravednost nauče šta je pravda.
Deca koja stalno osećaju sigurnost stiču poverenje u sebe.
Deca koja žive u prijateljskom okruženju shvataju da svet može biti lepo mesto za život.
Deca koja stalno osećaju spokojstvo stiču duševni mir.

Doroti L. Nolt
 
Zašto je onda  i dalje teško slediti ono što je napisano?
 
Zato što nije lako biti roditelj.
 
Sa jedne strane , roditelji  su veoma zbunjeni raznim priručnicima i savetima profesionalnih ili amaterskih „stručnjaka“ koji često roditelje dovode u zabludu pričama kako je vaspitanje nekada izgledalo, a kako je sada, do koje mere poštovati želje deteta, da li ispunjavati baš sve njihove potrebe... kako bi se postigao „ideal srećnog deteta“.

Sa druge strane, pojedini  roditelji se rukovode sledećom „pedagogijom“: „Pobogu, ko je mene toliko tetošio, pa mi ništa ne fali!“  Ni ovaj način razmišljanja nije loš, ali samo ukoliko se uzme u obzir da je između Vašeg odrastanja i detinjstva Vašeg deteta oko 20 - 30 godina i da su se neke stvari neminovno promenile.


Za koji god stil vaspitanja da ste se odlučili treba da budete svesni koliko ste Vi kao roditelj „veliki“ u očima Vašeg deteta i koliki  je Vaš značaj  u njegovom odrastanju .
Decu treba voleti i poštovati,  ali roditeljstvo zahteva da budete i odlučni  i dosledni. Možda je ipak najvažnije sećati se sebe u tim godinama i svojih problema koji su Vam tada delovali strašno i nerešivo. Jedino tako možete imati pravu perspektivu i pravilno usmeravati odrastanje.Dete nije naš protivnik, niti „mali tiranin“ već neko ko nas bezgranično voli i ko neprestano od nas uči.


U privatnom vrtiću „Čarobna zemlja OZ“ rukovodimo se receptom Doroti Nolt - nudimo deci veliku količinu ljubavi, pažnje, poverenja, stimulišemo  razvoj, budimo kreativnost i usmeravamo dečje ponašanje. Roditeljima smo uvek na raspolaganju i pružamo podršku u svim izazovima koje roditeljstvo sobom nosi. I tako svi zajedno rastemo, i deca, i mame i tate i mi i svakog dana sve nas je više.


Mudri ljudi kažu: “Vaša deca nisu vaša deca. Ona dolaze kroz vas, ali ne i od vas, i premda su s vama, ne pripadaju vama. Možete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli. Jer, oni imaju vlastite misli. Možete okućiti njihova tela ali ne i njihove duše, jer njihove  duše borave u kući od sutra, koju vi ne možete posetiti, čak ni u svojim snovima.”