Štampa
ponedeljak, 07 decembar 2009 09:38
Roditeljstvo  
 

Montesori - pitanja i odgovori


Piše:  Irena Mitrović
mr. zaštite životne sredine i vlasnik Montesori vrtića Dečja kuća ZVONO

   Pitali smo Irenu Mitrović koja se za rad po Montesori metodu obučavala kod nas i u inostranstvu, šta je to Montesori metod vaspitanja dece, i zamolili je da nam pruži nekoliko saveta kako ga primeniti u svakodnevici.



Kako da znam da li je moje dete za Montesori vrtić i šta ako nije?


Montesori metod je univerzalan, što pokazuje njegova primena širom sveta, tokom preko sto godina. Po formiranju prve Dečje kuće u Rimu, vrlo brzo su osnovane Dečje kuće širom Italije i u Engleskoj, sa istim rezultatima. Metod je primenljiv na svu decu jer je razvijen na osnovu rada sa decom i na osnovu prirodnih zakonitosti razvoja (periodi osetljivosti). Naravno, svako dete je individua za sebe pa će u Montesori vrtiću jedno dete izabrati jedan a drugo sasvim drugi materijal za rad, zbog čega je obezbeđeno dovoljno različitog didaktičkog materijala. Ima dece koja, ako im prerano pokažemo slova neće biti uopšte zainteresovana, ali će, ako to uradimo posle nekoliko meseci, naučiti sva slova za mesec dana. Već posle nekoliko meseci stalnog boravka u Montesori sredini pojavljuju se prvi efekti, pre svega koordinacija pokreta, samostalno delovanje umesto imitacije i interesovanje za realne aktivnosti.


Da li je osnovni cilj ovog metoda razvoj inteligencije i šta je sa drugim oblastima razvoja?

Marija Montesori jeste smatrala da je razvoj inteligencije osnova ljudskog razvoja, na kome se zasnivaju velikim delom svi ostali aspekti razvoja. Imajući u vidu da se do pete godine života formira preko 50% mozga, ovo njeno shvatanje u današnje vreme dodatno dobija na značaju. Pored razvoja inteligencije, primena Montesori pedagogije omogućava detetu da sedne i radi sa nečim što ga interesuje duži vremenski period, čime se postepeno razvija pažnja i koncentracija, osobine značajne ne samo za školu već i za život. Dete koje je samostalno uspelo da složi određeni materijal je dete koje se oseća zbog toga zadovoljno, ponosno, a dete koje se samostalno brine o sebi i ne traži pomoć odraslog pri svakom brisanju nosa ili oblačenju je dostojanstveno dete i ovo su načini na koji se razvijaju samopouzdanje i samopoštovanje. Pokret je osnova Montesori pedagogije i razvoja deteta, pa je fizičkom razvoju i koordinaciji pokreta poklonjena velika pažnja. U Montesori sredini dete živi u grupi dece koja ga podržavaju i uči se pozitivnom socijalnom ponašanju, ali tako što samostalno rešava različite socijalne situacije na pozitivan način. Iako se u današnje vreme smatra da deca treba da počnu od malena da se uče borbi za život, u Montesori pedagogiji se smatra da dete izloženo podsmehu i grubosti u grupi vršnjaka može razviti samo devijantno ponašanje, odnosno da dete razvija jaku ličnost samo životom u jedinstvenoj i grupi sa pozitivnim socijalnim ponašanjem.

Kako će moje dete naučiti da se ponaša u Montesori vrtiću ako mu je sve dozvoljeno?


Marija Montesori i Montesori pedagogija uopšte najčešće se vezuju za ideju o slobodi deteta, međutim ova ideja je loše interpretirana i važan deo je potpuno izostavljen. Sloboda ne znači anarhiju, već dete ima mogućnost izbora, ali svesnog izbora u pripremljenoj sredini. To znači da dete od tri godine koje je tek došlo u Montesori vrtić neće moći da koristi napredni matematički materijal, jer je on predviđen za dete od četiri godine i samo bi izazvalo frustraciju zbog nemogućnosti korišćenja - takvu mogućnost izbora dete nema. Ali zato može koristiti bilo koji od materijala Praktičnog života i materijala za edukaciju čula. Sa druge strane, i to je možda najteži deo Montesori pedagogije za razumevanje, dete se uči lepom ponašanju i pozitivnom rešavanju socijalnih situacija tako što mu se kaže šta je dobro a šta nije dobro ponašanje i onda ima slobodu da samostalno bira dobro ponašanje umesto lošeg. Ovaj put jeste duži i sa usponima i padovima u ponašanju, ali u dugoročnom smislu doprinosi razvoju ličnosti koja razume motive i posledice svog ponašanja i kod koje lepo ponašanje potiče iznutra kao rezultat svesne odluke umesto da je nametnuto spolja.


Kako će se moje dete snaći ako je ostavljeno da se samo nečim bavi?
 
 Dete poseduje kapacitete i sposobnosti mnogo veće od onih koji mu se obično pripisuju. Dete koje ima priliku da samostalno i slobodno nešto uradi, bez obzira da li je to sipanje vode u čašu ili brojanje, pokazaće mnogo veću umešnost nego što se i može pretpostaviti. Dete nije nikada ostavljeno samo u Montesori okruženju, niti je naterano da nešto radi samo. Umesto toga, kada se za nešto zainteresuje, ono nema potrebu da to radi sa nekim, već upravo da samostalno vežba kako bi ostvarilo krajnji rezultat. To ne znači da ne može raditi sa drugim detetom ili pitati za savet ili tražiti pomoć.


Šta ako moje dete poželi da sa drugim detetom priča ili se igra?

Nijedno dete u Montesori okruženju nije obavezno da radi sa Montesori materijalima niti da učestvuje u grupnim aktivnostima ako to ne želi. Razgovor nije zabranjen niti se traži apsolutna tišina. Umesto toga je cilj da dete nauči vremenom da se koncentriše kada nešto radi čime se razgovor svodi na najmanju moguću meru. Ali ove osobine moraju doći iznutra i ne nameću se spolja. Igra takođe nije zabranjena. Ako deca odluče da se igraju, slobodna su da to i da urade.

Da li mi Montesori može pomoći u vaspitanju deteta kod kuće?


Veliki broj Montesori principa može se primeniti na svakodnevne aktivnosti kod kuće i van kuće.

Evo osnovnih saveta za dete do 3 godine:


uključiti ga u svakodnevne kućne aktivnosti, kao što su brisanje prašine, postavljanje stola, skidanje obuće, i druge aktivnosti za koje je dete zainteresovano. Detetu se prvo kaže šta će se raditi, pokaže mu se polako i tako da jasno vidi kako se nešto radi (na primer, kako se korpica sa hlebom nosi i stavlja na sto) i onda se pusti da to uvežbava;
obezbediti raznovrsnu sredinu u kojoj osim igračaka ima knjiga koje su prilagođene njegovom uzrastu, didaktičkih igračaka ili napravljenih činija i posuda za ređanje, sortiranje, presipanje;
obezbediti stabilnu i stalnu sredinu u fizičkom smislu – predmeti stoje na određenom mestu i u pogledu odraslih – ponašanje prema detetu je stalno, bez velikih oscilacija;
voditi dete sa sobom na različita mesta kako bi imalo priliku da stekne bogato iskustvo – na pijacu, u prodavnicu, šetnju parkom, šetnju gradom;
pustiti dete da hoda svojim tempom pri šetnji, da pravi pauze, razgleda oko sebe;
pustiti dete da se penje, trči, igra u pesku, leži na podu, hoda po ogradi, jer se time ispunjavaju prirodne fizičke potrebe;
kada se dete ljuti ili plače, pokušati da se razume razlog – glad, umor, osećaj straha ili nestabilnosti, prekinuta aktivnost;
kada se dete za nešto zainteresuje, ne prekidati ga, predlagati kako da radi već ga pustiti da samo otkrije i proba;
pustiti dete da samostalno odluči ćime se baviti, od raspoloživih aktivnosti i predmeta – ako je zanimljivije da vadi lonce i šerpe i ređa ih, znači da ima potrebu da se time bavi - ne treba sprečavati;
više posmatrati dete a manje mu komandovati, kritikovati, objašnjavati.

Evo i osnovnih saveta za dete od 3 do 6 godina:

uključiti dete aktivno u kućne poslove: postavljanje, raspremanje stola, samostalno jedenje, prostiranje veša, zalivanje cveća, raspremanje sobe i držanje stvari u redu;
objasniti detetu da svaki predmet ima svoje mesto i da ga je potrebno po korišćenju tu i vratiti i dati dovoljno vremena da se dete samo seti da to uradi, bez stalnih kritika i podsećanja;
obezbediti dovoljno vremena provedenog u druženju sa drugom decom, starijom i mlađom;
obezbediti dovoljno didaktičkih igračaka i drugih aktivnosti koje zahtevaju kompleksnije angažovanje i razmišljanje (na primer, petogodišnje dete je savršeno u stanju da nauči da igra šah), koje prikazuju prirodne i društvene pojave i procese (enciklopedije su zanimljive već četvorogodišnjem detetu i u stanju je i samostalno da ih razgleda);
odgovarati strpljivo na postavljena pitanja, koliko god ona izgledala dosadna i koliko god se ponavljala;
jasno detetu objasniti razliku između onoga što se radi i što je dobro – da deli igračke, da se zahvali, da zamoli kada nešto želi, i što nije dobro i ne radi se – udaranje, svađanje, ružne reči, i onda pustiti dete da to primenjuje, bez kritika, kazni i opominjanja.