Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
    Početna   Roditeljstvo i vaspitanje   Socijalne veštine kojima ih moramo naučiti

problemi-dece-odraz.jpg
ponedeljak, 03 novembar 2014 21:13
gena-tekst.jpg
petak, 29 novembar 2013 17:39
montesori-o-poslusnosti.jpg
utorak, 09 april 2013 09:26
montessori-o-samostalnosti.jpg
sreda, 27 mart 2013 10:19
strahovi-kod-dece.jpg
ponedeljak, 21 januar 2013 21:21
ucenje-jezika-mlad-mozak.jpg
sreda, 07 novembar 2012 17:52
24-36.jpg
sreda, 18 jul 2012 19:10
muzika-je-neprocenjiva.jpg
utorak, 12 jun 2012 17:08
plastelin-1.jpg
ponedeljak, 11 jun 2012 22:37
vaspitanje-po-meri-deteta.jpg
petak, 30 mart 2012 11:36
pesma-doroti-nolt.jpg
ponedeljak, 06 februar 2012 20:08
pravo-vreme-za-vrtic.jpg
subota, 14 januar 2012 12:26
vaznost-sna.jpg
četvrtak, 15 decembar 2011 11:48
montesori-pedagogija.jpg
sreda, 23 novembar 2011 09:22
vaznost-sna.jpg
četvrtak, 17 novembar 2011 13:16
deca-vole-ponavljanja.jpg
petak, 04 novembar 2011 08:22
dete-spava-sa-vama.jpg
sreda, 05 oktobar 2011 09:58
prelazak-na-nosu.jpg
utorak, 21 jun 2011 06:18
prvi-strahovi.jpg
četvrtak, 20 januar 2011 18:39
nega-o-deci.jpg
sreda, 20 oktobar 2010 09:17
socijalne-vestine-kod-dece.jpg
utorak, 29 jun 2010 12:10
fizicko-kaznjavanje-dece.jpg
petak, 16 april 2010 09:34
zasto-dete-radi-lose-stvari.jpg
utorak, 06 april 2010 18:42
biter-kid.jpg
četvrtak, 01 april 2010 14:19
valdorfska-pedagogija.jpg
petak, 12 mart 2010 02:59
disciplina.jpg
subota, 06 mart 2010 11:41
uticaj-televizije-na-decu.jpg
nedelja, 14 februar 2010 10:28
montesori.jpg
ponedeljak, 07 decembar 2009 09:38
deca-i-muzika.jpg
utorak, 17 novembar 2009 18:24
igramo-se-doktora-1.jpg
subota, 31 oktobar 2009 17:57
klinci-trojica-skacu-photo.jpg
ponedeljak, 26 oktobar 2009 01:00
citanje-knjiga-bebama.jpg
četvrtak, 08 oktobar 2009 11:15
pitanja-o-sexu-1.jpg
četvrtak, 17 septembar 2009 14:02
humor.jpg
sreda, 16 septembar 2009 21:51
levoruka-deca.jpg
nedelja, 09 avgust 2009 17:58
u-potrazi-za-ljubavlju.jpg
nedelja, 09 avgust 2009 17:47
preterivanje-sa-igrackama.jpg
ponedeljak, 03 avgust 2009 16:39
postati-otac.jpg
ponedeljak, 03 avgust 2009 15:10
decija-cuskanja.jpg
sreda, 22 jul 2009 11:05
samopouzdanje-kod-dece.jpg
sreda, 22 jul 2009 10:59
izbor-igracke.jpg
utorak, 14 jul 2009 08:10
mucanje.jpg
subota, 04 jul 2009 10:06
deca-i-zivotinje.jpg
ponedeljak, 29 jun 2009 06:49
dete-i-razvod.jpg
petak, 26 jun 2009 15:18
bebisiterke.jpg
sreda, 24 jun 2009 08:30
jedinci.jpg
petak, 19 jun 2009 10:27
deca-kroz-crteze-i-boje.jpg
petak, 19 jun 2009 10:27
ljubomora.jpg
petak, 19 jun 2009 10:26
hrana-je-zadovoljstvo.jpg
petak, 19 jun 2009 10:25
utorak, 29 jun 2010 12:10
Vaspitanje

5 socijalnih veština kojima ih

moramo naučiti

izvor - klinfo.com
Postoji nekoliko osnovnih socijalnih veština koje svako dete treba da nauči još u predškolskoj dobi, a koje su temelj za povezivanje s drugima, za odgovaranje na osećanja drugih i prevazilaženje konflikata. One su ključne za kasnije stvaranje dugotrajnih ličnih veza i uspeh u školi i životu uopšte. 

Kada vaš mališan uspe sam da obuče pantalonice ili da viljuškom stavi zalogj u usta a da mu on ne završi na podu, osećate neizmerni ponos jer dete uči da samostalno obavlja neke osnovne radnje. Kada dete još malo poraste i uspe da reši neki školski ili drugi intelektualni zadatak potpuno samostalno, ispunjeni ste zahvalnošću i srećom jer lepo napreduje.

Današnji mališani su izuzetno napredni i otkrivaju niz veština koje nas ostavljaju bez daha. Ali tu nije kraj. Ona moraju naučiti puno više od brige za svoje telo i pisanja slova kako bi u budućnosti bili sretni i uspešni. Kontroliranje impulsivnog ponašanja, stavljanje svojih potreba na stranu, prepoznavanje vlastitih osećaja i upravljanje emocijama, spadaju u kategoriju emocionalne inteligencije, odnosno socijalizacije.

Socijalne veštine podrazumevaju uspešno povezivanje s drugim osobama, odgovaranje na njihove osećaje i geste kao I prevazilaženje konflikata. Postoji pet osnovnih veština koje možete naučiti decu i pre nego što krenu u školu i počnu ih primjenjivati svakodnevno.

Kako biti gubitnik?

Ni jedan roditelj ne želi da njegovo dete bude luzer u smislu da nije ni u čemu dobar, da je usamljen, izopšten iz društva. Ali ovde mislimo na učenje deteta kako da prihvati poraz, kako da ga "reši" i vrati se ponovo u igru.

Mališanima je to najlakše pokazati na vlastitom primeru. Kada igrate neku igru, dozvolite detetu da pobedi i potom kažite "Jao kako si me isprašio! To je bilo baš zabavno. Hajde d se igramo ponovo. Možda ću sada biti bolja". Neka dete pobedi u većini slučajeva, ali ponekad je dobro i da roditelj odnese pobedu uz komentar: "Ovaj put sam ja pobedila. Ali i ti si bio odličan tokom cele igre".

Ukoliko se dete razljuti jer nije pobedilo, pokušajte da mu objasnite kako niko ne voli da gubi, ali da je i to deo igre, a pravi gubitnik je samo onaj ko se tokom igre nije trudio. Psiholozi kažu da bi dete oko 5. godine života već trebalo da prestane da plače i ljuti se ukoliko ne pobeđuje u nekoj igri ili zadatku. Možda će trebati milion odigranih partija karata ili ne ljuti se čoveče, ali dete će s vremenom da nauči kontrolisanje emocija.

Kako se uključiti u grupu?

Niko ne želi da njegovo dete slepo sledi grupu, ali svako dete treba da zna kako se da se uključi u neku aktivnost ili već formiranu grupu vršnjaka oko neke aktivnosti. Naime, u svakom aspektu života dete će trebati da radi u grupi, od školskih projekata do radnog mesta. I deca i odrasli ponekad su ubačeni u grupu drugih ljudi koju nisu i ne bi sami izabrali, ali svi moramo naučiti kako da komuniciramo i pregovaramo, kako da razmenjujemo ideje i kako da prepoznamo svačiju ulogu u zajedničkoj aktivnosti. U grupama se stvaraju i lideri koji od najranijih godina znaju da pojedince u timu i njihove ideje i sposobnosti ujedine u zajedničku stvar.

Malu decu pre svega treba d naučite kako da pristupi grupi, odnosno kako da prepozna najlakši put za pridruživanje. Ponekad će dete pokušati da razgovara sa celom grupom, a ponekad će odabrati jedno dete kome će se obratiti. Kada budete da dete suočite sa grupom vršnjaka, pogledajte koje dete pokazuje prijateljske signale i otvorenost. Ti signali su obično neverbalni i mala deca ne mogu da ih prepoznaju. Objasnite detetu kako će prijateljski raspoloženi pojedinac u grupi verovatno da gleda u njegovom smeru, da se smeška, ili će mu čak I mahati, pa je najbolje upravo to dete da pita  "Mogu li sa vama da se igram?". Najbolje je pristupiti onom detetu u grupi koje je uspostavilo neki fizički kontakt ili gest i pre obraćanja.


Kako se boriti za ono što je pravedno?

Stati u obranu onih koji su niže na društvenoj lestvici zastrašujuće je ponekad i odraslima, jer je na neki način i vlastiti društveni ugled na kocki. Ipak, to je poželjno i dobro, jer pokazuje određene vrednosti koje osoba u sebi nosi. Deci kod takvih situacija takođe treba pomoć. Imati samopouzdanje i osećaj morala da odbijemo da se pridružimo grupi koja zadirkuje ili omalovažava drugu osobu ili se čak verbalno zauzeti za slabijeg u društvu, zahteva nekoliko veština: empatiju (razumevanje da je žrtva povređena i da pati), sposobnost taktiziranja (razlučivanje toka događanja) i sposobnost predviđanja šta će druga deca učiniti.

Predškolci su obično fokusirani na pravila i znaju ne sme da se zadirkuje, pa će se  verovatno tužakati odraslima ukoliko se to dogodi. Ukoliko je dete došlo da se požali vama, pokušajte da naglasite empatiju u celom slučaju: "Dobro je da si došla/došao da mi to kažeš, jer bi verovatno i tebe povredilo da ti neko kaže da si “klempav”. Ova tehnika pomaže deci da shvate kako bi se i sami osećali loše da ih neko zadirkuje, te razvija kod mališana želju da zaštite onoga koji je bio povređen.

S druge strane, ukoliko razgovarate s detetom koje je zadirkivalo druge, upotrebite sličan scenarij: "Šta bi bilo da je neko drugi tebi učinio nešto takvo? Što misliš, kako bi se ti osjećao/osjećala?". I na taj način dete upoznaje osećaje drugih. Jednostavno ponavljanje ovog obrasca "stavljanja u tuđu kožu" i razgovor o mogućim osećajima, razviće s vremenom empatiju kod deteta.



Kako biti dobar glumac?

Biti Maryl Streep ili Robert De Niro na igralištu, znači naučiti dete koje osećaje treba da  otkrije, a koje je bolje da zadrže za sebe i mamu i tatu kasnije kod kuće. Isto tako, ova tehnika uči decu kako da budu manje iskrena sa ciljem da se zaštite osećaji drugog mališana. Biti iskren je izuzetna vrlina, ali deca moraju da shvate da nije lepo da pitaju tetku npr. "Zašto mi nisi kupila PlayStation umesto ovih glupih termo čarapa?". Postoji razlika između iskrenosti i pristojnosti i deca je moraju i mogu naučiti.

U predškolskoj dobi se učenje pristojnosti svodi na kontrolisanje impulsivnog ponašanja. Deci mogu da se  daju vrlo jasni saveti: "Kada dobiješ neki poklon, bilo bi lepo da kažeš hvala, pa čak ako ti se poklon nije odmah svideo". Nije dovoljno reći: "Budi ljubazan prema tetki kad dođe u posetu". Deci treba da objasnite zašto je važno biti pristojan, jer "tetka je stara i nema puno novca i nije znala što bi želeo/želela da ti donese". Isto tako, dozvolite detetu da samo kaže što misli, i izrazi osećaje prema situaciji kada ste nasamo.


Kako preispitivati autoritete?

Blagoslov je imati dete koje učini sve što mu kažete. Ali dete koje preispituje autoritete i to uspeva da čini uz dužno poštovanje, je dete koje će znati da se o sebi brine na duge staze. Dete koje može na pristojan način da zatraži nešto što odrasli nisu imali na umu i pritom ne razljuti okolinu, odrasće u osobu koju drugi poštuju i s kojom žele pregovarati i raditi.

Preispitivanje autoriteta je glavna životna misija predškolaca i najčešće se ne događa na pristojan i suzdržan način, a iz razloga što mališani nisu vešti u kontrolisanju svojih emocija. Vaš glavni cilj u ovom periodu dečijeg razvoja je da ga naučite kako da  nešto lepo zamoli ili zatraži. Na pristojno pitanje, neka vaš odgovor bude većinom "da" (ukoliko je zahev razuman i ne šteti detetu). Ovu veštinu praktikujte kod situacija koje su zapravo nevažne. Ukoliko vas dete lepo zamoli da danas nosi majicu sa dinosaurusom koja je već trebalo da bude na pranju, a ne majicu s natpisom, popustite. Na taj način čuvate energiju za one situacije kada će odgovor biti "ne", a dete učite da lepa reč otvara vrata i da samo može da odluči da li će do cilja da dođe sa "molim te" ili neće do njega uopšte doći jer je vrištalo i plakalo.

 
 << Prethodni  Sledeći tekst >>
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 
   Adresar
    Izdvajamo     Pomoć   PageRank Checking Icon
 
  Vrtići
  Igraonice
  Školice
  Bebisiting agencije
  Prodavnice i butici
  Pedijatrijske ordinacije
   Vesti - Početna
  Roditeljstvo
  Zdravlje
  Pitajte doktora
  Ishrana
  Vodič - kulturna dešavanja
  Dečiji horoskop
  Vodič za dečiju štednju
   MARKETING
  Kontakt

Napomena: sve informacije i saveti na Vrticiportal.com služe isključivo u informativno-edukativne svrhe. Sadržaj web portala u odredjenim rubrikama koje se bave zdravljem dece, ne  može zameniti odlazak Vašem pedijatru i nije zamena za lekarske preglede i dijagnoze.

 

Copyright © 2009 - 2016 Vrticiportal.com - Junior web media - Sva prava zadržana

 
  Kopiranje, umnožavanje ili prenošenje tekstova, moguće je samo uz pismenu saglasnost redakcije sajta vrticiportal.com.
             
Muzička centrala -  online muzički magazinJuniorshop.rs -  internet prodavnica bebi i dečije opreme