Štampa
nedelja, 09 avgust 2009 17:47
Roditeljstvo  
 

U potrazi za roditeljskom ljubavlju


izvor : deutche welle

     U ustanovama socijalne zaštite u Srbiji trenutno boravi 1250 dece bez roditeljskog staranja, a 3 puta više je usvojiteljskih parova od dece podobne za usvojenje.
 Usvojitelji mogu biti i pojedinci i strani državljani.



Petogodišnja Ljubica je usvojeno dete. Ali, Ljubica je okružena pažnjom i razvija se kao i svako drugo dete, ističe njen otac Slobodan.

„Ide na engleski, folklor, na ples. Sada je već vreme da je zainteresujemo za neki instrument, jer smatram da je muzika velika stvar za razvoj njenog intelekta i uopšte za razvoj deteta.“

Slobodan i Jagoda smatraju da pred decom ne treba skrivati da su usvojena.

„Pošto sam i ja usvojeno dete, nikada mi to nije predstavljalo teret, jer sam odgajana sa puno ljubavi. Svaki roditelj treba to da kaže detetu. Jer, nikad se ne zna kako će dete odreagovati na saznanje da mu to nisu biološki roditelji“, kaže Jagoda.

Nisu sva deca u domovima podobna za usvajanje

 U ustanovama socijalne zaštite u Srbiji trenutno boravi 1250 dece bez roditeljskog staranja. Godišnje se usvoji tek oko 120 dece. Deca sa posebnim potrebama najteže nalaze usvojitelje.

Procedura usvajanja deteta u većini slučajeva je dugotrajan proces. Problem leži u tome što u Srbiji ima 3 puta više usvojiteljskih parova od dece podobne za usvojenje, objašnjava Dragana Nedeljković iz Centra za socijalni rad grada Beograda.

„Postupak procene opšte podobnosti deteta za usvajanje je upravo ono što ponekad koči celu proceduru usvojenja. To su uglavnom sudski postupci lišavanja roditeljskog prava roditelja. Treba naglasiti da deca koja se nalaze u domovima nisu sva podobna za usvajanje. To su deca koja imaju svoje porodice, imaju svoje roditelje, bake, deke, tetke, sa kojima u ovom trenutku ne mogu da žive. Oni će se u svoje porodice vratiti. Oni po porodičnom zakonu i po Konvenciji o pravima deteta imaju pravo na kontakte sa svojim srodnicima.“
     
Cilj Centra je da se što veći broj dece koja nisu podobna za usvojenje smesti u hraniteljske porodice. Hranitelji imaju pravo na zdravstveno i penziono osiguranje i dobijaju novčanu nadoknadu za brigu o deci.


Više ih volim nego svoju biološku decu

Dragan i Lepa Ivanković hraniteljstvom se bave već 18 godina. Do sada su se starali o 12-oro dece. Trenutno u njihovoj kući boravi troje mališana.

 
„Između dece na hraniteljstvu i moje biološke dece nema razlike. Volim ih, i čak ih i više volim nego svoju biološku decu, uvek imam nešto jače i više za njih. Problem je jedino kada se pojave biološki roditelji i rođaci. Ti kontakti mnogo loše utiču na decu. Deca posle toga pate, odbijaju hranitelje, ne mogu da shvate zašto ne mogu da budu sa svojim biološkim roditeljima.“  

Porodični zakon, donet pre tri godine, u najvećoj meri je usaglašen sa standardima EU. Može se usvojiti dete do 18 godine starosti. Razlika između usvojitelja i deteta ne sme biti manja od 18 niti veća od 45 godina. Usvojitelji mogu biti i strani državljani ali samo ukoliko se u roku od godinu dana ne pronađe odgovarajuća porodica u Srbiji. Biološki roditelji koji su dali saglasnost za usvojenje imaju pravo mesec dana da se predomisle. Pored bračnih parova i pojedinci mogu da budu usvojitelji, ali su kriterjumi znatno oštriji.

autor: Aleksandar Đokanović

deutche welle