Štampa
utorak, 20 oktobar 2009 11:32


Dojenje lična odluka

 Pripremila : Dušica Vujčić Popović

Iako stručnjaci smatraju da je majčino mleko najbolji izbor ishrane za odojče, nisu sve žene u mogućnosti da doje svoju decu. Za većinu žena, odluka da doje zavisi od nivoa udobnosti, načina života i posebnih medicinskih ubeđenja, koje, možda imaju.
Za majke koje ne mogu ili koje odluče da ne doje, formula za odojčad je dobra alternativa. Neke žene osećaju krivicu ako ne doje. Ali, ako neko hrani svoju bebu komercijalno pripremljenom formulom, može biti siguran da su njene prehrambene potrebe zadovoljene. Pritom, veza sa bebom je i dalje dobra. Uostalom, bilo majčinim mlekom ili formulom, samo hranjenje je veoma važno vreme povezanosti između majke i bebe.
Odluka o bebinoj ishrani, tj. da li će beba biti hranjena majčinim mlekom ili formulom za ishranu je individualna. U daljem tekstu su izložene neke smernice koje vam mogu pomoći o odabiru.

Dojenje: Prednosti

Dojenje može biti divno iskustvo i za majku i za bebu. Ono omogućava idealnu ishranu i posebno iskustvo povezivanja, koje mnoge majke koje doje veoma cene.
Neke od mnogih koristi dojenja su sledeće:

Borba protiv infekcija.

Antitela koja prelaze sa majke koja doji na njeno odojče mogu pomoći smanjenju pojave mnogih stanja, kao što su: infekcije uha, dijareja, respiratorne infekcije, meningitis.
Drugi faktori koji pomažu zaštitu bebe koja doji od infekcija, doprinose imunom sistemu odojčeta, povećanjem barijera za infekcije i smanjenjem rasta organizama kao što su bakterije ili virusi.
Dojenje je naročito korisno za bebe koje su ranije rođene i može zaštititi decu i od: alergija, astme, dijabetesa, gojaznosti, sindroma iznenadne smrti odojčeta (SIDS).
Generalno gledano, bebe koje doje imaju manje infekcija i hospitalizacija od beba koje su hranjene formulama za ishranu odojčadi.

Ishrana i lakoća varenja.

Često nazivane „savršenom hranom“ za sistem varenja bebe, komponente majčinog mleka - laktoza, protein (surutka i kazein) i mast – lako vari novorođenčetov nesazreli sistem.
Kao grupa, deca koja doje imaju manje teškoća sa varenjem od dece koja su hranjena formulama za ishranu. Majčino mleko teži da bude lako vareno, pa bebe imaju manje slučajeva dijareje ili konstipacije (zatvora). Majčino mleko takođe prirodno sadrži mnoge vitamine i minerale koji su neophodni novorođenčetu. Zdravoj majci ne treba dodatan unos vitamina ili bilo kakvi dodaci ishrani, sa izuzetkom u slučaju vitamina D. Majčino mleko sadrži određene količine vitamina D i vitamin D se proizvodi u organizmu kada je koža izložena sunčevim zracima. Povećanje izlaganja suncu nosi sa sobom rizik od oštećenja kože, pa se roditeljima savetuje da minimalizuju izlaganje. Kao rezultat, AAP preporučuje da sve bebe koje doje počnu sa dobijanjem vitamina D u vidu dodataka tokom prva dva meseca id a to konzumiranje traje dok odolče ne dobije dovoljnu količinu utvrđene formule vitamina D ili mleka (posle starosti od godinu dana).

Besplatno.

Majčino mleko ne košta ništa, dok se cena formule za ishranu postepeno povećava. A zbog imuniteta i antitela koje prelazi na odojče kroz majčino mleko, odojčad koja doje menje obolevaju od onih koja se hrane formulom. Na primer, istraživači su otkrili da odojčad koja doje isključivo imaju manje infekcija uha. To može značiti da ređe idu kod doktora, što dalje znači da se manje novca daje za lekove.
Takođe, manje je verovatno da će žene koje doje uzimati dodatno odsustvo sa posla, da bi lečile decu.

Različiti ukusi.

Majkama koje doje će, obično trebati 500 kalorija dnevno više, što znači da takve majke treba da konzumiraju širok spektar dobro balansirane hrane. Ovo uvodi bebe koje doje u svet različitih ukusa, upravo kroz majčino mleko, koje ima drugačiji ukus, u zavisnosti od togašta je majka jela.

Pogodnost.

Bez trčanja do prodavnice u poslednjem trenutku, po formula, majčino mleko je uvek sveže i dostupno. Kada žena doji, nema potrebe da zagreva bočicu sa mlekom u sred noći. Takođe, majkama koje doje je lako da budu aktivne, mogu da izađu sa svojim bebama i da znaju da imaju dostupnu hranu kada god mališan ogladni.

Prevencija gojaznosti.

Neke studije su pokazale da dojenje može pomoći kod prevencije gojaznosti.

Pametnije bebe.

Neke studije navode da deca koja su isključivo dojila imaju blago povišen koeficijent inteligencije (IQ) u odnosu na decu koja su hranjena formulom za ishranu.

„Koža – koža“ kontakt.

Mnoge majke koje doje zaista uživaju u iskustvu bliskog povezivanja sa svojim bebama. Pritom, „koža – koža“ kontakt može da poveća emotivnu vezu između majke i novorođenčeta.

Beneficije i za majku.

Sposobnost za hranjenje bebe može pomoći majci da se oseća samopouzdanije u smislu svojih veština vezanih za brigu o bebi. Dojenje, takođe sagoreva kalorije i pomaže u smanjivanju materice, tako da se majke koje doje mogu brže vratiti na svoju predtrudničku težinu i oblik. Dodatno, studije pokazuju da dojenje pomaže u smanjenju rizika od raka dojke, visokog krvnog pritiska, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, a takođe može pomoći smanjivanju rizika od raka materice i raka jajnika. U jednoj dugoročnoj studiji National Institutes of Health Women’s Health Initiative (Nacionalni institut za, inicijativa za zdravlje žena), žene koje doje najmanje 7 do 12 meseci posle porođaja imaju niži rizik od kardiovaskularnih oboljenja.