Mleko majke u sebi sadrži belančevine
kvantitativno i kvalitativo prilagođene potrebama deteta. Za razliku od
kravljeg mleka ono sadrži proteine koji ne dovode do senzibilizacije
deteta. Masti sadržane u majčinom mleku su u obliku koji je lako
svarljiv i bolje iskoristljiv u organiznmu deteta, a da pri tome ne
opterećuje gastrointestinalni trakt. Osim toga bogato je u nezasićenim i
esencijalnim masnim kiselinama važnim za razvoj nervnog sistema.
Mikroelementi i vitamini su u adekvatnim koncentracijama i uz to imaju
bolju apsorpciju i iskoristljivost u organizmu deteta. Primera radi,
gvožđe iz majčinog mleka ima iskoristljivost i do 50 %, zbog čega deca
dojena majčinim mlekom imaju ređe sideropenijsku anemiju. Koncentracija
kalcijuma i njegov odnos sa fosfatima je takav da je omogućena njegova
adekvatna apsorpcija a iskoristljivost veća, što dovodi do bolje
mineralizacije kostiju. U mleku majki nalazi se veliki broj enzima koji
omogućavaju njegovu iskoristljivost posebno u prvim danima dojenja kada
se organizam deteta navikava na nov način dobijanja hranljivih materija.
U majčinom mleku ima i imunoprotektivnih činioca značajnih za
odbrambeni mehanizam deteta. Verovatno najvažniju ulogu u tome ima
sekretorni imunoglobulin A, koji umanjuje pojavu dijareje kod dece.
Pokazano je da su oboljenja respiratornog trakta ređa kod dojene dece.
Uopšteno, rizik od infekcije je manji kod dece na ishrani majčinim
mlekom. Prisustvom vitamina A, majčino mleko ostvaruje zaštititnu ulogu
očiju. Čak i u kasnijem životnom dobu deca imaju koristi od majčinog
mleka, jer je smanjen rizik od alergijskih stanja, pojave dijabetesa,
malignih bolesti, multiple skleroze, povećanog holesterola i
triglicerida. Do kada treba dojiti dete? Idealno bi bilo da majčino mleko bude jedina hrana u
prvih 4-6 meseci života deteta, posle tog perioda bi trebalo detetu
postepeno uvoditi i čvrstu hranu uz smanjenje broja podoja u toku dana.
Ovakav način ishrane deteta bilo bi idealno održati do navršavanja prvih
godinu dana deteta. Dobrobit i za majku Dojenje
je korisno i za majku tvrde lekari, jer smanjuje rizik od karcinoma
dojke i reproduktivnih organa u kasnijoj životnoj dobi. Osim toga
dojenje doprinosi regulisanju telesne mase nakon trudnoće. Moguće kontraindikacije za
dojenje Kontraindikacije su retke i
odnose se na određene bolesti majke, to su pre svega tuberkuloza, apsces
dojke, hepatitis, sida, herpes zoster u predelu dojke, određena teška
oboljenja srca, bubrega i jetre, maligna oboljenja. Upotreba određenih
medikamenata iz grupe antibiotika kao što su tetraciklini, eritromicin,
hloramfenikol. Dojenje se ne preporučuje ni dojiljama koje uzimaju
medikamente koji se koriste u lečenju malignih bolesti. Oboljenja dece
koja su u redu kontraindikacija za dojenje su izuzetno retka i spadaju u
red metaboličkih poremećaja. Šta ako ne možete da dojite dete Na tržištu se nalazi veliki broj mlečnih formula koje
mogu zameniti majčino mleko. Tokom prvih šest meseci su preporučene
visoko adaptirane mlečne formule, a nakon tog perioda može se preći na
adaptirane mlečne formule. Za pravilan odabir najbolje je da se
predhodno posavetujete sa pedijatrom.
s. | 
Hitna pomoć, 94
