 Na pitanja odgovara : dr Katarina Stanković - ORL specijalista, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta
Srbije "Dr Vukan Čupić" Koliko često bi trebalo uzimati detetu bris iz grla i
nosa? Ukoliko dete često
boluje od bakterijskih infekcija nosa i grla, detetu kod svake sumnje na
mogućnost postojanja infekcije pre upotrebe terapije treba uraditi bris
nosa i grla. Na taj način se postavlja definitivna dijagnoza smetnji
vašeg deteta kao i način daljeg lečenja. Takodje 10-15 dana nakon
završetka terapije treba ponoviti briseve kako bi se utvrdilo da li je
izlečenje potpuno, ili postoje znaci eventualnog kliconoštva. Takođe kod
dece koja borave u kolektivima, a češće boluju od bakterijskih
infekcija nosa i grla povremeno (naročito u zimskim periodima) treba
kontrolisati briseve. Kada roditelj može da posumnja
da dete ima neku bakteriju u grlu i nosu? Bakterijske infekcije grla i nosa najčešće se javljaju
kod dece koja borave u kolektivima. Postoje bakterije koje su specifične
za mikrosredinu nosnih hodnika i grla tj.krajnika. Definitivna
dijagnoza bakterijskih infekcija grla nosa postavlja se na osnovu
kliničke slike i pregleda od strane lekara, a potvrđuje se
mikrobiološkim analizama (brisevi). Bakterijska infekcija nosa se
klinički manifestuje: zapušenim nosnim kanalima, sa obilnom gnojno
zelenom sekrecijom, koja može curiti spolja ili ga dete guta, te mu se
iz usta može osetiti neprijatan zadah. Ukoliko duže traje, a ne leči se
infekcija se može komplikovati povišenom telesnom temperaturom, slabijim
napredovanjem deteta i širenjem infekcije na okolne regije (sinusi,
uši, grlo, bronhije). Bakterijske infekcije grla se najčešće manifestuju
sledećim simptomima: jak bol u grlu praćen neprijatnim zadahom, bolno i
otežano gutanje, povišena telesna temperatura, bol iz grla se može
širiti u vrat i ka ušima, malaksalost. Pojedine bakterijske infekcije
grla mogu biti i asimptomatske, kada je dete najčešće kliconoša i može
biti izvor infekcije za druge. Kako tretirati upornu
streptokoku koja se vraća ukoliko su deca u kolektivu? Svako dete kod koga je brisom dijagnostikovana
bakterija treba lečiti adekvatnim antibiotikom prema nalazu brisa
tj.antibiogramu. To lečenje mora trajati minimalno 7 dana. Nakon toga
treba napraviti pauzu od minimum 7 dana i potom ponoviti bris. S obzirom
na boravak u kolektivu treba nešto češće ponavljati briseve ukoliko te
bakterije prave detetu manifestne infekcije. Ukoliko se radi o hroničnim
infekcijama nepčanih krajnika koje su praćene gnojnim anginama, dete
treba uputiti dečjem otorinolaringologu radi procene daljeg lečenja. Kako
dolazi do upale trećeg krajnika? Treći krajnik (adenoid) predstavlja normalnu skupinu
limfnog tkiva gornjeg sprata ždrela, odmah iza nosnih hodnika. Do upale
trećeg krajnika dolazi veoma često usled širenja infekcije iz nosa, koja
nije lečena. Dete „šmrkanjem“ uvlači infektivne agense prirodnim putem
iz nosnih hodnika unazad prema trećem krajniku, gde se nastavlja
infekcija. Usled zapaljenja treći krajnik se još više uvećava, čime
dodatno zatvara disajni put, pa dete prestaje da diše na nos, već diše
isključivo na usta. Upala trećeg krajnika se manifestuje sledećim
simptomima: zapušen nosić sa disanjem na usta, nosna sekrecija može biti
izražena ali i smanjena usled širenja infekcije pozadi, što dovodi do
slivanja niz zadnji zid ždrela i gutanja sekreta. Kao simptomi javljaju
se: povišena telesna temperatura, podočnjaci, suva usta, neprijatan
zadah iz usta. Ovo je veoma teško stanje za dete jer ono usled otežanog
disanja na nos prekida ishranu, veoma često odbija da uzima tečnost i
lekove. Ukoliko se dijagnoza i terapija ne sprovedu adekvatno brzo,
dolazi do komplikacija od okolnih regija u vidu: upale grla, uva i
sinusa. Da li preporučujete vadjenje trećeg krajnika i u
kojim situacijama? Operacija
trećeg krajnika (adenoidektomija) izvodi se u slučajevima kada je treći
krajnik toliko uvećan da izaziva simptome i van infekcije, kao što su
disanje na usta usled hronično zapušenog nosa, noćno hrkanje, slabija
koncentracija, karakterističan izgled deteta opisan kao „adenoidni
facijes“ – bleda loža lica, veliki podočnjaci, otvorena usta, izmenjena
denticija. Ako su deca sklona infekcijama, moguće su česte infekcije
trećeg krajnika. Treći krajnik može operisati već nakon navršene prve
godine života, ali da je najbolje to uraditi u uzrastu od tri godine.
Intervencija je kratkotrajna, izvodi se u opštoj anesteziji, kroz usnu
duplju, a mali pacijent istoga dana u večernjim satima može da ide kući.
Preporučuje se da jede hladniju, lakšu hranu, a u kolektiv se može
vratiti odmah nakon prve kontrole (koja se obavlja dan nakon
intervencije). Zbog čega je bitna redovna
toaleta nosa? Koliko puta dnevno bi trebalo ubrizgavati fiziološki
rastvor? Upala nosa je
stanje koje je imalo svako dete. Najčešće se radi o običnoj prehladi
koja se može javiti i kod novorođenčeta i kod starije dece. Manifestuje
se bistrom sekrecijom iz nosa, zapušenim nosićem, kijanjem. Što je dete
mlađe to je ovaj problem teži. Novorođenčad i bebe razvijaju disanje na
usta tek nakon trećeg meseca života, tako da ako se javi ovaj problem
zapušenog nosića to predstavlja veliki problem u ishrani bebe koja tada
ili isprekidano uzima mleko ili odbija da jede. Ovo stanje najčešće
kratko traje i roditelji ga sami mogu rešiti pravilnom toaletom nosa.
Bebama toaletu sprovode roditelji, što često predstavlja traumu za
roditelja, ali je velika pomoć za dete. Kod starije dece ( od 1.5-2
godine) decu treba učiti da sami čiste nosić. Ukoliko ovakvo stanje
traje duže od 3-5dana, treba se javiti lekaru. Ono što je najbitnije kod
dece koja su sklona ovakvim infekcijama, jeste da deca nauče da
pravilno sprovode toaletu nosa koja podrazumeva da nakon pranja ruku i
igranja u prirodi ili po dolasku iz kolektiva koriste sprej fiziološkog
rastvora čime mehanički ispiraju potencijalne infektivne agense iz
nosića. Nelečenje ili neadekvatno lečenje ovog problema najčešće je
uzrok ostalih ORL infekcija kod dece. Pravilna toaleta nosa podrazumeva
korišćenje spreja fiziološkog rastvora više puta u toku dana (2-3 puta
kod manje dece, 4-5 kod starije). Koje fiziološke rastvore
preporučujete i zbog čega? Šta oni treba da sadrže? U našoj svakodnevnoj praksi kod dece se u prevenciji
akutnih ORL infekcija koristi preparat Nisita u obliku spreja koji je
pre svega fiziološki, pogodan za upotrebu kod beba, deca ga mogu sama
aplikovati, lak i jednostavan je za upotrebu. Njegova prednost u odnosu
na slične preparate jeste poboljšan sastav – Nisita sprej je puferovan,
što znači da je pH rastvora prilagođen normalnoj pH vrednosti sluznice
nosa. Ovako formulisan preparat sprečava razmnožavanje bakterija, a deci
je prijatan za upotrebu jer ne dovodi do neprijatnog osećaja peckanja.
Ono
na šta treba upozoriti roditelje jeste da ovakav preparat mogu slobodno
koristiti sami, za razliku od kapi za nos koje isključivo mogu
koristiti nakon konsultacije sa svojim lekarom. |
Hitna pomoć, 94
