Poštovana,
imamo ćerku koja je rodjena 16.02.2006.godine, i samim tim sledeće godine kreće u školu. Smatram da je jako nezainteresovana, da bilo šta radi, nema pažnju,(ne može da sedi duže od pet minuta), samo bi se igrala, jurila... Jednom rečju pravo dete. Molimo je svakodnevno da sedne samo da napiše jedno slovo, jedan broj, "njoj je to dosadno", "ona to ne zna". U ulici se druži sa decom koja su 2006 godište, ali rodjena u martu i junu, i to joj je ne shvatljivo" kako ja krećem u školu a oni ne". Kakvo je Vaše mišljenje? Kako joj prići?Da li treba da zakazemo razgovor kod psihologa? Ogorčeni smo, jer smo u strahu, šta će biti sutra?. Da li je moguće da se polazak u školu odlozi?
Unapred zahvalni roditelji.
|
Draga mama,
verujem da je veliki broj roditelja čiji mališani kreću sledeće godine u školu ili su ove godine već krenuli, suočen sa ovakvim ili sličnim problemom, te ukoliko Vam imalo zvuči utešno u ovoj priči niste sami. Svi mi, odrasli, često imamo običaj da kažemo "blago deci, tako su bezbrižna, brinu samo o tome kako će da se igraju" ili kažemo kako je " detinjstvo najlepše doba", i pritom uglavnom mislimo kako su deca oslobodjena bilo kakvih obaveza i odgovornosti. A onda, kao iz vedra neba za predškolce krene čitav niz akcija i priča vezanih za školu, i dešava se da se kod dece javi averzija prema istoj. Potpuno mi je jasno da je Vaša devojčica još uvek dete. Sa navršenih 5.5 godina ona se u potpunosti ponaša u skladu sa svojim godinama, i kao svako zdravo dete želi da se juri i igra sa drugarima i svojim igračkama. Zato bih Vas posavetovala da sve te obaveze koje se tiču škole, sada su to učenje brojeva i slova, pokušate da njoj predstavite kao nešto zabavno. Obaveze ne moraju da se shvate kao nešto ozbilno i odgovorno, pokušajte da ih prikažete na što duhovotiji i zabavniji način. Zajedno sa svojom devojčicom, u skldu sa njenim godinama pustite mašti na volju, igrajte se sa njom i na kreativan način je učite onome što treba da zna i što se od nje očekuje. Ne sumnjam da i Vaša devojčica kao i većina dece voli pohvale, i zato je često hvalite. To što će ona uskoro naučiti puno više od svojih drugara iz ulice i jeste nešto što će je odvajti od njih. I dalje će moći da se igraju, ali bi sada ona kao "velika devojčica" njih mogla nečemu i da nauči. Neka to bude njena prednost a ne nedostatak, a da i ona to tako shvati bitno je da se Vi opustite i na što pozitivniji način prihvatite sve te obaveze. Škola ne bi trebala da bude shvaćena kao nekakav "bauk", ne kao nešto što se mora, već kao nešto što je potrebno, korisno i što se želi. Sve zavisi od Vaše interpretacije. Budite uporni i kreativni. Iako do polaska u školu ima dosta vremena, pohvalila bih Vas na brizi i ne sumnjam da ćete dati sve od sebe. Ukoliko ne uspete u tome, ukoliko sve ovo ne bude imalo efekta, moći ćete da razgovarate sa pedagogom (ili psihologom) prilikom njenog testiranja za školu (u maju 2012. godine), i pokušate da joj odložite polazak u školu, ukoliko je po zakonu to moguće. U svakom slučaju , želim Vam puno uspeha
Srećno Dušica Vujčić Popović, dipl.pedagog
|
