Imam sina od 6 god. , rodjen je 29.10.2005. godine i trenutno ide u predškolsko, jako je ćutljiv i stidljiv, šta god da ga vaspitacica pita neće da odgovori samo ćuti, takav je i sa decom u zabavištu, igra se ali ništa ne progovara. Inače kod kuće je vrlo pričljiv, imam još dvoje dece, stariju ćerku( 2.razred) i sina (1. razred) sa kojima se lepo igra i priča, dok u zabavištu neće iako tamo voli da ide. Što se tiče govora, da napomenem da 5-6 slova nezna da izgovori. Rođen je u 8 mesecu hitnim carskim rezom, i tada je 10 dana bio u inkubatoru, velika fontanela mu se sporo zatvarala, kukovi su mu sporo sazrevali, tek u 8. mesecu i do tada je samo ležao. Prohodao je sa godinu i po dana, išli smo jedno vreme kod neurologa koji mi je rekao da ima malo veći obim glave ali da nije opasno i da se sasvim normalno razvija. Malo je razmažen i sitniji je od svojih vršnjaka. Da li njegova nezrelost može da potiče od prevremenog rodjenja i ovih problema što je imao ili samo zato sto je razmažen? Inače je sasvim normalno dete. Pamti lepo, zna dosta pesmica da recituje. Sada ga učim azbuku ali teško ide. Ćerka i stariji sin su u zabavistu znali da pišu i crtaju i to su sami naučili. Unapred hvala. |
ODGOVOR: "Razmaženost" kako vi opisujete ponašanje svoga sina ne može biti posledica prevremenog rodenja jer se ta vrsta problematike drugačije manifestuje i bledi sa uzrastom. Zato, nemojte se opterećivati da li je sa njegovim razvojem sve u redu. Dobili ste mišljenje neurologa da jeste. Iz vašeg opisa, takođe se stiče utisak da se radi o nesto sporijem ali potpuno normalnom razvoju.
Neka deca se razvijaju i uče kao "skakači" (stagniraju i odaju utisak da do njih ništa ne dopire, da ih ništa ne zanima a onda naglo uznapreduju tj. skoče sve dok ih ne uhvati sledeći period stagnacije), neka kao "trkači" (kontinuirano napreduju, dok se ne umore, ali se brzo vraćaju na trkalište, uvek željna novih znanja), a neka kao "hodači" (napreduju sporo, polako, temeljno, bez naročitog žara ili pokazanog interesovanja ali ono sto nauče ostaje kvalitetno upamćeno). Mislim da je vaš sin "skakač". Dozvolite mu da napreduje svojim tempom. Uostalom, da postoji neki problem u njegovom razvoju, do sada bi vas na to upozorili lekari, vaspitačice, psiholozi ili pedagozi u vrtiću. Ali, vi kao roditelj dvoje starije dece ste verovatno očekivali da će i vaše treće dete prolaziti kroz svoj razvoj slično kao i oni. Ipak, to što su oni bili napredniji ili brže usvajali nove sadržaje, umeli da čitaju ili pišu u predškolskom uzrastu - njega, ničim ne obavezuje. On ima svoj tempo usvajanja novih znanja, baš kao što će se i opustiti, propričati, "otvoriti" u vrtiću kada on za to bude spreman. Činjenica da voli da odlazi u vrtić (bez obzira što tamo uglavnom ćuti) je dobar pokazatelj da ima želju za kontaktom sa vršnjacima. Vrtić i vršnjacko okruženje i jeste najbolji način za socijalizaciju i "otvaranje" ćutljive i stidljive dece a ta socijalizacija koju sada uči će mu umnogome pomoći i kada krene u školu. Ipak, obratite pažnju na logopedski razvoj, jer ako sada ne zna 5-6 slova upravo je godina pred polazak u školu "pravo" vreme da ih savlada, kasnije će to biti znatno teže. Jelena HOLCER, dipl.pedagog |
