Hrana je zadovoljstvo

Teškoće u ishrani zavise od uzrasta, pristupa obedovanju i navika u porodici. Naučite dete da jede zajedno sa vama za stolom i dauživa u porodičnoj atmosferi.

       Sa sasvim malom bebom pokažite strpljenje. Možda pripada onoj grupi koja više voli da „uživa“ na vašim grudima nego da jede, pa dojenje traje duže, vi se unervozite jer dete vaše prijateljice očas posla isprazni sve mleko. Bebe se hrane  i zadovoljstvom, pa ako se dete normalno razvija nema mesta brizi.

      Budite uporni kada beba ima između  pet i osam meseci. Prelazak sa mleka na drugu vrstu hrane nije uvek lak. Odbijanje hrane može da bude izazvano novim ukusom, željom za zabavom, ako je majka prezaposlena. Nemojte zatvarati nos detetu da bi ono otvorilo usta, ne hranite ga na iznenađenje niti kroz igru. Pokažite  blagost, ali i odlučnost. Ako ne možete sami, pustite da tata ili baka nahrane dete. Ako odbijanje duže traje, porazgovarajte sa lekarom.

     Oko treće godine, vodite računa da dete ne gricka između obroka. Lekar smatra da vaše dete normalno napreduje, ali vi znate da ono za stolom ne pojede ni komadić mesa, ni povrće ni voće. Proverite možda vaše dete samo uzme iz plakara ono što voli (čips, keks, bombone). To nije zdravo i vi to znate, a rizikuje da kasnije pređe u gojaznost. Naučite dete da zajedno sa vama, za stolom jede i da uživa u porodičnoj atmosferi.

     U uzrastu od 6 do 12 godina okupljanje za stolom je zadovoljstvo. Potrudite se da još od najranijeg doba zajedno sa decom pripremate hranu, da ih vodite na pijacu da  vide kako šta izgleda, potrudite se da sto bude lepo postavljen, a razgovor za vreme obroka lep i lak bez buke televizora ili radija.

     Porodični ručak (ili večera) je vreme kada svima treba da bude prijatno, ali uz poštovanje nekih pravila: nema posebnog jela, znači sve se proba (iako neko nešto ne voli) za stolom se ostaje sve dok obed nije završen. Na roditeljima je da  nauče  svoje dete da hrana nije muka već zadovoljstvo.

SVE VIŠE GOJAZNE DECE

     U poslednjih dvadesetak godina  je primetan porast gojazne dece izazvan ili prekomernom ishranom lošeg kvaliteta ili činjenicom da su deca sve više vezana za TV  i kompjuterske ekrane, a da sve manje vremena provode u prirodi. Gojazna deca i kada odrastu imaju teškoća sa slabljenjem, a poznato je da je gojaznost jedan od glavnih uzročnika dijabetesa, visokog pritiska pa čak  i nekih oblika tumora.